Dobro mi došli u blog post u kojem ću vam pričati kako sam besramno prodala sebe kroz jedan mejl.
Ne brinite. Nije ono što mislite.
Prodala sam sebe uz pomoć copywritinga i omogućila sebi posetu NCSoft kompaniji u J.Koreji koja pravi moju omiljenu igricu – Aion.
Inače, trenuto je ne igram, jer ako počnem, zaludim se k’o manijak i ne znam stati, pa bi Profa JAKO trpela.
Tako da se ne usuđujem da se logujem i posetim mog klerika (sooo girly I know). Inače za one koji ne znaju, klerik vam je onaj u grupi koji leči sve ostale i koga svi krive ako umru.
Ali kad klerik popizdi… Pa, predpostavljate več.
Evo jedne fotke iz igrice:
’Ajmo od početka
Da bih vam ovu priču ispričala, moram krenuti od početka.
Otkud ja uopšte u J. Koreji?
Skraćena verzija: tamo se nalazi doktor koji može da mi pomogne oko ovog mog stanja. Za one koji ne znaju, u pitanju je nevoljno grčenje mišića.
I naravno, da bih otišla tamo, odradila terapije, itd. trebalo mi je oko 40 000$.
Skupim ti ja to za godinu dana uz pomoć najjačih ljudi na svetu i odem. I to 2 puta!
Doca malo odrešio kesu i dao popust pa sam imala dovoljno i za drugu posetu.
Elem, to je već priča za neki drugi put. Da se mi vratimo na našu.
Da biste uopšte znali otkud mi ideja da pišem kompaniji, moram vam reći nešto.
Profa je inače neko ko uvek iskoristi priliku. Gde god je vidi i srcem oseća kao ispravnu. Uvek pitam, odradim potrebne akcione korake da bih nešto što želim i dobila.
A onda pustim.
Jer znam da sam odradila moj deo najbolje što umem, ostalo je na Univerzumu i Bogu da mi da ili ne da. To već nije moj posao.
Za ishod se nisam vezala jer sam bukvalno rekla sebi ’’ako treba da se desi, desiće se’’.
Ideja daleko od kuće
I tako meni jednog dana, 8487 km daleko od kuće padne ideja na pamet.
Kad sam već u Koreji, što ja ne bih sastavila NCSoft-u jedan mejl. Onako sočan. Da dam sve od sebe pa ćemo videti.
I to se i desilo. Ispod vam kopiram moj mejl koji sam im poslala od reči do reči. Na engleskom je.
Ako ne znate engleski, google translate i udri. Uostalom. 21. vek je, nikad više izvora da se nauči bilo šta, a kamoli engleski.
Takođe, moja engleska gramatika je sranje, tako da… sorry, not sorry, upozorila sam vas.
My name is Zorana, from Serbia and I want to tell you a story how Aion literally saved my life and I hope you will read it.
I’ve been playing it for a long time now, and somewhere between 2012. and 2013. I got stuck with really hard depression and suicidal thoughts.
I’m a person with special needs, I have this condition called Generalized Dystonia (unviling muscle contractions) and at that time I thought there is no place for me in this world. I was on a sharp edge.
The only thing that kept me from committing suicide was Aion. It was my escape from real world. Once I log in on my cleric I forgot who I am in the real world.
I was completely there, in the moment. Enjoying beautiful sights of Asmodae, Elysea (ovo su mape u igrici) and all the rest. It’s just like someone took it from my imagination and created a perfect world. I was taking screenshots, running instances, helping other people in game…
All that helped me to overcome the hardest part of my life. And I’m well aware that I’m alive today because of Aion.
This letter is my biggest gratitude to you. Thank you for creating such a magnificent game such as Aion.
P.S. Sorry if I sent this to wrong address, I tried a couple of emails just in case it will come to the right place.
P.P.S. I’m at South Korea at the moment, I’m getting a treatment at dr. Lee’s FCST Clinic at Cheonan utill 1st of August. I would looove to visit NCSoft building in Seoul, to see where you create the thing that saved my life and where all the magic happens.
I don’t know how to come, and I don’t speak any Korean. It’s just my wish to come and visit place that created Aion, all the people and stuff behind it.
If in some case that is not possible, it’s ok… At least I know I tried everything to come and I can go home in peace.
Thank you again for everything!
Best regards,
Zorana Ivanic
TA DAAAAAM!
Eto ga. Pa i vi biste me primili zar ne? No, da li su oni?
Pre svega, vrlo mi je jasno da sam iskoristila moj invaliditet da bih stvari lakše prevalila na moju stranu. Uostalom, ako mene i moje telo ovo stanje koristi da bi se ispoljilo svakodnevno, pa bogami ću i ja njega da iskoristim da dobijem ono što želim ponekad.
Ko nije ok sa tim, drago mi je što smo se družili u ovom blog postu do ovog pasusa. Lep dan želim.
Svi ostali… drago mi je što nastavljate sa čitanjem jer sam zaista uzbuđena i jedva čekam da sve podelim sa vama!
Par marketing pouka
Svaka rečenica tog mejla pisana je iz srca.
No, ono što mi je bitno da vam naglasim jeste da obratite pažnju kako nisam odma skočila i napisala ’’E ja bih volela da vas posetim, da li je to moguće?!’’, iako mi je to bio krajnji cilj.
Kao što je svima nama krajnji cilj da prodamo kada pišemo recimo prodajni tekst za neki proizvod i koristimo sve naučeno o copywritting-u što bolje možemo.
Ono što sam prvo učinila – ispričala sam priču.
Priču koja je u tom usranom periodu mog života meni puno značila i održavala me u životu. Priču koju kada pročitate, ne postoji drugi način nego da vam probudi emocije.
To prvo.
Druga stvar. Oni nisu naivni. I ako imaju novca za mikrofon od par stotina hiljada evra, jedini takav na svetu kako bi snimali zvučne efekte za igricu (da… bukvalno im se taj mikrofon nalazi u sobi koja izgleda kao šupa mog dede, puna slame, guma, gitara je tu, razni gongovi, baloni, farba… Ukratko – haos. A na sredini mikrofon.) možete da zamislite koliko ulažu u marketing.
Logično je da su u ovoj mojoj priči prepoznali odličnu priliku za marketing.
Čuj, strankinja sa vrh pričom, pa još i osoba sa invaliditetom! Win-win!
Ne, ne šalim se i potpuno sam svesna toga. Oni dobili šta žele, ja takođe i vrh.
Treća stvar…
Primetićete (iako pričam o sebi) da mi je fokus stalno na tome da im ispričam kako mi je njihova igrica (čitaj njihov proizvod) pomogla. Ne na tome da po svaku cenu želim da ih posetim.
Imajte to na umu kada pišete. Stavite fokuus na svog kupca i na to kako njima istinski možete pomoći (u mom slučaju ja prodajem sebe NCSoft-u i svojom pričom sam ih polako uvela u to koliko bi mi značilo da ih posetim).
Tek na kraju sam im predstavila ponudu – sebe!
Ali opet primetite! Nenapadno, otvoreno, iskreno i kao deo normalnog razgovora koji se nastavlja. Nisam vikala KUPI KUPI KUPI!
A to primećujem kod mnogih profila na Instagramu.
’’Ametist, poludragi kamen od 2 cm u prečniku doneće vam to i to. Možete ga imati po ceni od x€.’’
A sigurna sam da postoji… čuj sigurna… ZNAM da postoji gomila divnih priča koje se mogu ispričati o ametistu na takav način da ubodu u emociju i da ga mnogi instant požele.
Pa samo iskoristite horoskopske znake povezane sa ametistom ili kako to ide i već imate pola priče!
Elem, odoh ja daleko. Da se mi vrnemo na to kako sam besramno prodala sebe.
Mejl sam im poslala 1. jula i kao što rekoh, pustila da stvari idu svojim tokom.
Naravno, čim sam kliknula send morala sam na WC od uzbuđenja. No to je manje bitno.
Prolazi prva nedelja – ništa. Skoro i druga – nema odgovora. A idem kući 2. avgusta ukoliko se dobro sećam.
Reko ok. To je to. Ja dala sve od sebe, nije uspelo, idemo dalje…
Njihov odgovor?
Iii! 13. jula mi stiže odgovor!
’’ Dear Zorana,
This is Jennifer from NC Soft Aion team. Nice to e-meet you.
At first, we appreciate for sharing your personal story with Aion.
All our team members were impressed that Aion encouraged you to overcome the most difficult period during your life.
We hope the FCST clinic from Korea will be done successfully so that it can be helpful for your health and return to Aion with happiness.
We would like to check your schedule after the last treatment in Aug 1st.
I cannot be totally clear that your visit can be made, but will check whether there is any way to support.
We look forward to your reply and hope for a successful treatment in Korea.
Sincerely,
Jennifer’’
1. avgusta?! 1. AVGUSTA?! To je dan kad imamo let za Srbiju!
Ja im odgovaram kako mi je svaki ponedeljak na klinici slobodan (i nedelja, ali njima to nije bitno) i kako mogu doći ili 23. ili 30. jula.
Da skratim priču, javlja mi koreanka Dženi da su sve sredili, da će napraviti intervju sa mnom i da mogu doći 30. Jula!
Ajme sreće moje da ste samo videli. Ni ona ekstremno bolna akupunktura (deo terapija) svaki dan više nije bila tako bolna.
A ja ni šminke, ni kučeta, ni mačeta za intervju! Reko koji će mi kad sam po 8h na terapijama + obavezna šetnja svaki dan. Cknem, a ne još da se šminkam. I ostavim sve u Srbiji.
Da ste vi videli te akcije! Kupuj šminku, pa odevnu kombinaciju, čak sam i štikle kupila koje se ni ne vide u intervjuu kasnije kad sam se za njega presvukla.
Eh taj Božiji smisao za humor…
Elem, ceo intervju možete pogledati ispod.
Na engleskom je i ovde vam nažalost ni gugl translejt neće pomoći.
Inače, jako mi je drago što ovo imam ovako zabeleženo i što imam uspomenu za ceo život.
Tako da za vas imam dve po(r)uke.
Prva je da uvek iskoristite priliku, ali bez očekivanja (lako je reći, znam). Jer kad date sve od sebe i nešto ne uspe, možete s mirom da nastavite dalje bez trunke kajanja.
A ako uspe… pa možda stvorite priču poput ove moje.
A druga je da kad pišete bilo kakav copy (opis ispod objava, prodajni tekst, ovakav blog post, odeljak ’’o meni’’ na sajtu, šta god), pišite ga iz takvog ugla da on probudi emocije i zapravo služi/pomogne vašem idealnom kupcu ili klijentu.
Reći ću vam još ovo za kraj…
Takvi tekstovi, pored toga što bolje prodaju, takođe menjaju svet.
PS. ukoliko želiš da dobijaš savete kako da kreiraš vredan sadržaj za svoj online biznis, pozivam te da se upišeš na moj newsletter ispod.
