Sigurna sam da su ti se desile situacije u životu nakon kojih si rekla “nikad više!”, jesam li u pravu? Bilo u biznisu (posebno tu, zato su granice u biznisu bitne), sa partnerom, prijateljima itd.
Rodbinom! Uh, kako njih da zaboravim! “Kad će drugo dete?!” i ostale slatke stvari…
Postavljanje granica, zar su toliki bauk?
Znaju biti. Ako ne voliš sebe.
Meni su se sinoć (u vreme pisanja ovog teksta) desile dve.
I što više volim sebe, to sve manje pristajem na stvari na koje pre jesam.
A i ti ćeš. Čim si ovde i čitaš kako postaviti jasne granice u biznisu, to mi je jasan pokazatelj da si u glavi mnogo ispred onih koji i dalje biraju da ćute i trpe.
Elem, da ti ispričam moju priču.
Sinoć sam prespavala u zadimljenoj prostoriji. Do 3 ujutru nisam zaspala, glava me je ubijala, ustajala sam da provetravam, smrzavala se. A zašto?
Samo da bih sa osobom koju mnogo volim (koja je pušač) mogla da provedem neko vreme.
I došla sam u goste baš zbog toga. Da provedemo neko vreme zajedno. Profa iz prošlosti bi ćutala i trpela. Nalazila opravdanja da istrpi to što se guši i glava joj puca. Jer, jebi ga. Volim tu osobu.
No… postoji neko koga volim mnogo više.
SEBE.
Kakve to veze ima kada su u pitanju granice u biznisu?
Sve to od sinoć se sutradan odrazilo na moje normalno funkcionisanje (posebno zbog mog stanja kome treba kvalitetan san).
Odrazilo se i na moj biznis jer ne mogu da radim u full fokusu zbog nedostatka sna. Što se tog dana odrazilo i na moje rezultate.
A posebno je uticalo na moje mentalno stanje. Ljuta na sebe što sam to dozvolila, uvukla sam sebe u overthinking ŠBBKBB (šta bi bilo kad bi bilo).
No hvala Bogu i svom radu na sebi koji se ovde pokazao na delu, vrlo brzo sam osvestila da mi je baš to trebalo da bih postavila još jače granice u i životu i u biznisu.
Ovo su moje granice u biznisu! Biće belaja ako ih ne poštuješ!
Umm, ne.
Nije poenta da ti (ili ja) ideš okolo i namećeš drugima svoje granice.
Zamisli da sam ja rekla toj osobi: “Ne možeš da pušiš jer sam ti u gostima!”
Pa to bi bilo kao kada bi meni neko rekao: “Ne možeš da odradiš svoje vežbe za buđenje ženske energije (u kojima toliko uživam svako jutro) jer sam ti u gostima!”
Pa i ta osoba jednako uživa u toj cigareti. Bez obzira koliko su meni fuj. Možda i nekoj od vas koja ovo čita moje vežbe zvuče fuj.
I to je ok!
Svi smo mi drugačiji.
Kako izgleda postavljanje granica?
Iskreno, bila mi je frka u početku.
Verovatno je i tebi. Bojiš se da ne uvrediš tu osobu. Da ne shvati pogrešno.
Kako to izgleda kada su granice u biznisu u pitanju? Frka ti je da ne oteraš potencijalnog klijenta.
Bojiš se da, ako slučajno ne odgovoriš na 27 poruka u DM-u da će ti ne znam šta uraditi. Biznis propasti i slično…
Jesam li u pravu?
E zato me slušaj sada dobro. Tj. čitaj me sada dobro.
KADA SU PRIJATELJI I PORODICA U PITANJU:
Osoba koja te iskreno i zaista voli će razumeti. Neće te osuđivati. Neće pizdeti.
Da li će svi reagovati tako? Ooo ne. Neki će itekako pizdeti.
Ali samo zato što si im primer šta i oni mogu, ali nemaju hrabrosti da urade. Plus shvataju to kao da im “oduzimaš sebe” i “glumiš ludilo” jer više ne pristaješ na ono na šta do juče jesi.
Dakle, normalno je.
You do you.
KADA SU KLIJENTI U PITANJU:
Ljudima koji shvataju kvalitet tvog rada i vide koliko im možeš pomoći je kristalno jasno zašto si stvari postavila takve kakve jesu.
Jasno im je da ih bilo šta manje od toga ne bi vodilo do rezultata kakve žele.
Da li će svi biti takvi? Apsolutno ne.
Da li su drugi tvoja odgovornost? Apsolutno ne.
Pizdeće neki jer im ne odgovoriš iako imaju tonu tvog besplatnog i kvalitetnog sadržaja koji im može pomoći.
Granice u tvom biznisu podrazumevaju da ti prvo budeš dobro. A to ne možeš biti ako 2h dnevno odgovaraš na poruke.
Sad kad sam se uhvatila tog primera, daj da ga razradimo do kraja. Zabavno mi je.
U to ime, pitam te:
Da li bi pre odgovorila na tih 27 poruka u 2h? Ili bi pre tih 2h iskoristila da iz tih poruka izvučeš pitanja, odgovoriš svakom isto:
“Vrh pitanje! Biće podcast o tome gde ću objasniti mnogo više i detaljnije nego što to mogu u poruci. Hvala ti za ideju! (podcast ili blog ili YouTube video, koji god evergreen sadržaj biraš da kreiraš).
I tim činom dobiješ 3 stvari:
- Osobu koja se oseća bitno jer ti je dala ideju za sadržaj
- 27 ideja za sadržaj iz njihovih pitanja
- I 2277 ljudi koji će taj sadržaj konzumirati i koji će im pomoći (lupih broj, objasniću)
Jer gle, čim jednu osobu zanima/muči neka tema – ima ih još!
Da odgovorim na pitanje za tebe:
Da, uvek bih pre izabrala da tih 2h kreiram sadržaj (poput ovog bloga) koji sada pomaže gomili vas, nego se lomila da objasnim to jednoj osobi u DM-u.
E tako izgleda postaviti granice u biznisu.
Jedan od primera.
Primeri jasnih granica
Granice prvo postaviš sebi, u dnevniku, na papiru. Nakon toga, energetski. Dovoljno je da ih ti znaš.
Ne ubeđuješ druge u njih.
Ne objašnjavaš se.
Samo budeš.
Želiš konkretan primer? Evo nekoliko:
– Zašto plaćaš smeštaj kad možeš kod mene?
– Ne spavam u zadimljenim prostorijama. Mogu doći da popijemo kafu.
– Zašto su ti programi toliko skupi?
– Jesu. I vrede. Moje žene imaju rezultate već posle prve sesije.
– Zašto nećeš sa nama u Rim?
– Ne volim da putujem u velike gradove.
– Zašto ne sediš sa nama do kasno, nismo se dugo videle?
– Zato što ležem pre 11. Uvek se možemo videti preko dana.
– Zašto mi ne bi dala 2 sesije za XY $? Toliko ja imam.
– Zato što znam zašto ti treba 4 i da bi sa 2 taman krenula i ti i rezultati, a onda bi sve stalo.
To su zdrave granice (za mene). Ako si ti all in sa njima, biće i drugi. Ako ti half-assuješ, drugi će ih prelaziti i gaziti.
Da. I u tvom biznisu.
Granice u biznisu
Ovaj poslednji primer iznad se meni desio. I sjajan je! Hajmo u detalje.
Ako pođemo od toga da svi želimo samo najbolje za sebe, ne sumnjam da je ova moćna žena želela isto (znam da je moćna, prošla je moj prvi program).
U to vreme, nudila sam individualni rad sa Profom, 1na1, radile bi 4 nedelje i cena je bila 397e.
Nakon inicijalnih pitanja koja šaljem svakoj i koja mi jasno pokažu da li smo za zajednički rad ili ne, ona je to bila.
Poslala sam joj detalje (kako radimo, koliko puta nedeljno, po kojoj ceni, šta dobija nakon svake konsultacije na mejl, itd.) i nakon toga sam dobila povratni mejl koji je glasio odtrilike ovako:
“Gle, meni je ovo mnogo, a želim da radim sa tobom i potrebna mi je pomoć oko ciljne grupe i definisanja idealnog klijenta. Ja bih tebi uplatila 185e za 2 konsultacije. Mislim da mi ne treba više.”
Onda sam tu ja, koja u tom trenutku uveliko radim sa jednom ženom 1na1, na istoj temi koja uveliko postiže rezultate već posle prve konsultacije, primenjuje i kida.
Ali je čak i u četvrtoj imala neke nedoumice koje smo rešavale.
Zato 4, a ne dve.
Zato 397e, a ne 185e.
Znam da znaš i ti zašto ne radiš sa svojim klijentima samo 3 sesije, nego 8 (npr.).
Zašto ti program traje 12 nedelja (3 meseca), a ne jednu nedelju.
Znam da isto tako znaš da nakon jedne sesije psihoterapije nema rezultata. Ja sa mojom psihoterapeutkinjom radim svake 2 nedelje.
ZATO ŠTO TAČNO ZNAŠ KOLIKO OSOBI KOJA JE ODGOVORNA I PRIMENJUJE – TREBA DA BI POSTIGLA NEKI REZULTAT!
I onda se sa istim ne igraš.
Postaviš jasne granice i ne gaziš ih.
I za svoje dobro, i za dobro svojih klijenata!
Ljudi onda sami biraju da li pristaju na njih ili ne.
Znam da te zanima: ne, nismo na kraju radile zajedno. Ni 2, ni 4 sesije. No, čim bude spremna, ja sam tu. Jer sam ja spremna odavno.
Kako ti stojiš sa granicama? Volela bih da iskreno odgovoriš sebi jer mi žene posebno mislimo da je ok da ih konstantno prelazimo.
PS. Upis na program Kreiraj Sadržaj traje. Pozivam te da ga upišeš ovde.